Veliki deo onoga što važi za biznis socijalnog preduzetništva uopšte nije biznis. Može biti od pomoći i može stvoriti društvenu vrednost, ali ima minimalnu sličnost sa pravim poslovanjem.
Socijalno preduzetništvo objedinjuju poslovne aktivnosti koje koriste društvu i životnoj sredini. One igraju važnu ulogu u lokalnom razvoju i često stvaraju mogućnosti za zapošljavanje ljudi sa zdravstvenim, socijalnim ili drugim nedostacima. Dobit se najviše koristi za dalji razvoj preduzeća. Za socijalno preduzeće, postizanje profita je podjednako važno kao i povećanje javne koristi.
Preduzetnici ne samo da razvijaju nove načine za rešavanje potreba tržišta, oni takođe koriste prednosti promene i koriste ih kao sredstvo za razvijanje mogućnosti. Preduzetnici koriste promene kako bi stvorili prilike za profit. Socijalni preduzetnici to rade podjednako sa društvenom misijom kao i sa finansijskom.
“Socijalno preduzeće” je termin koji se često koristi u vezi sa socijalnim preduzetništvom, a ponekad se koristi naizmenično sa njim. Međutim, izraz opisuje šire tržište od onog koje čine društveni preduzetnici. Socijalno preduzeće se može koristiti za opisivanje bilo koje vrste poslovnog subjekta ili aktivnosti koja uključuje društvenu misiju.
Socijalno preduzeće želi da radi stvari drugačije i bolje. Početna motivacija nastaje iz drugačijih ciljeva osnivača i menadžmenta. Najveći deo moguće finansijske dobiti vraća se preduzeću ili se donira u društveno korisne svrhe.
Osnivač poštuje interese i individualne potrebe svojih zaposlenih i teži njihovoj identifikaciji sa društvenim preduzećem. Obično zapošljava lica u nepovoljnom položaju, ali to nije primarni uslov. Sarađuje sa lokalnom zajednicom i zainteresovanim grupama, ponaša se kao partner.
Zašto je važno praviti razliku između društvenih preduzetnika i drugih oblika poslovanja društvenih preduzeća kao što su tradicionalne neprofitne organizacije?
Tradicionalni neprofitni poslovni model ne može dugoročno da preživi promene kroz koje naše društvo prolazi. Smanjenje dostupnosti resursa utiču na starenje i smanjenje radne snage, sve veća konkurencija za tim resursima i rastuća potreba koja raste kao direktan odgovor na efekte promene demografije i efekte globalizacije čine socijalno preduzetništvo strateški najperspektivnijim odgovorom na ove probleme.
